Nezadovoljni vojnik iz 2. Svetskog rata

U ovoj sesiji je prikazan 2. Svetski rat iz perspektive osobe koja je u njemu i učestvovala. Klijent (nazovimo ga Rade) je u jednom od prošlih života bio vojnik, i pokazaće nam malo drugačiju sliku rata u odnosu na sliku iz istorijskih knjiga.

Videćemo i nešto što se zove “soba za odmor”, gde neke duše odlaze kad nisu inkarnirane, tj. dok su između života. O dešavanjima između dva života su drugi dosta pisali, a neke od tih knjiga mogu da se vide na stranici sa primerima sesija. Rade nije ništa od toga čitao pre sesije.

Vojnik

Za putovanje do prošlog života sam koristio tehniku magičnog oblaka koji vodi klijenta kroz prostor i vreme do neke odgovarajuće scene. Rade je oklevao da se spusti sa oblaka jer mu se nije svideo pejzaž koji je video dole. A video je neki razrušeni grad u kome se nalazio u toj sceni, i ubrzo smo krenuli da istražujemo.

Rade: Ja mislim da sam neki vojnik. Mislim da je 2. Svetski rat bio.
Nikola: Da li ima tu još nekog?
R: Ne vidim nikog.
N: Sam si?
R: Mhm.
N: Da li možeš da pogledaš sebe i da vidiš šta nosiš od odeće?
R: Čizme i neku zelenu uniformu. Maslinasto zelenu.
N: Kakve su čizme?
R: Crne.
N: Jesu skroz čiste ili?
R: Malo su prašnjave.
N: Da li imaš nešto sa sobom? Da li nosiš nešto od predmeta nekih?
R: Imam samo opasač.
N: Aha. Da li imaš nešto za opasačem?
R: Mali pištolj i dve bombe?
N: I ti si u nekom gradu ili?
R: Neki porušeni grad.
N: Mhm. Da li vidiš neki grb ili obeležje?
R: Ne.
N: I sam si u tom porušenom gradu?
R: Koliko vidim.
N: Šta li radiš sad trenutno?
R: Pa ništa, gledam oko sebe.
N: Da li si se negde uputio možda?
R: Ne.
N: Šta još možeš da vidiš u tom gradu? Da li si u nekoj ulici? Da li možeš da raspoznaš neki deo grada? Da li si u centru? Ili negde van centra?
R: Pa ne znam, tu je neka bolnica. Sve je srušeno i na horizontu se vidi dim.
N: To je možda neki drugi grad? Ili neka borba.
R: Ne čujem ništa.
N: Da li se osećaju neki mirisi u tom gradu?
R: Pa samo čađ.
N: Da li viđaš neke mašine tu sa strane? Tenkove ili nešto?
R: Ne, mislim da je bilo bombardovano.
N: Da li si ti bio u tom gradu u toku bombardovanja.
R: Ne, došao sam samo da proverim da li je sve uništeno.
N: Iz koje si ti frakcije? Da li vidiš obeležja na uniformi?
R: Ne, imam samo po dva trougla na oba ramena. Jedan uspod drugog.
N: To je čin, je l’ tako?
R: Mhm.

(Sad klijenta vodim u neku narednu bitnu scenu u tom životu.)

N: Gde se sad nalaziš?
R: Ispod šatora.
N: Da li ima još nekog tu?
R: Da.
N: Da li su to tvoji saborci?
R: Pa imaju različite uniforme.
N: Da li pričaš sa njima?
R: Ne, ja samo slušam.
N: Šta vidiš u šatoru od predmeta i uređaja?
R: Tu je radio, sto, i na njemu ima neka kao mapa, i aviončići na njoj.
N: Da li ti deluje kao da je mapa Evrope?
R: Da, ali deluje drugačije nekako.
N: Nisu ti poznate granice?
R: Različito je ovo crveno.
(nisam dobro čuo šta je rekao, pa proveravam)
N: Šta znači to?
R: To je sve okupirano.
N: Je l’ se ti nalaziš u crvenom delu ili ne?
R: Sad da, ali u Africi negde.
N: Aha, znači trenutno se nalazite ti sa tvojim vojnicima u Africi.
R: Da.
N: Da li to znači da je pejzaž okolo… (prekida me)
R: Pustinja je. Vruće je.
N: I šator je zaštita od sunca? I kao neka mini baza?
R: Nije baš mini. Nije ni kao baza. Više je kao neki punkt.
N: Koliko je to veliko?
R: Pa možda dvadesetak kvadratnih metara.
N: Da li se ti osećaš kao stariji ili mlađi?
R: Pa kao 40ak godina.
N: Mhm odlično. Da li možeš da čuješ o čemu pričaju ljudi u šatoru?
R: Planiraju bombardovanje grada.
N: Da li su to neki komandujući vojnici sa višim činom?
R: Pa ne, imamo isti čin.
N: Zašto se ti ne uključuješ u razgovor?
R: Ja ne verujem u rat.

(Ovo je ključna rečenica koja razjašnjava mnoge situacije u toku ovog života. Meni kao vodiču pomaže da postavim prava pitanja dok vodim klijenta kroz ovaj život.)

N: Tebi deluje kao da si tu uvučen protiv svoje volje? Ili smatraš da može sve na drugi način da se reši?
R: Pa ovako je lakše.
N: Kako? Ratom?
R: Samo da sam tu, i da ćutim, i da ne radim ništa.
N: Da se praviš da te ne bi… (prekida me)
R: Da se pravim da verujem.
N: Mora da je to bilo teško za tebe?
R: Mhm.
N: Kako si došao u rat?
R: Moj otac je neki pukovnik.
N: I on te je uveo protiv tvoje volje?
R: Pa od mene se očekivalo da pođem istim stopama.
N: I pratio si očekivanja?
R: Da.
N: Da li si nekad pomislio da kažeš ocu šta zaista misliš?
R: Ne.
N: Kako misliš da bi on reagovao?
R: Pa ne bi me podržao. Sigurno bi me i kaznio.
N: Da li si nekad morao ti da povlačiš okidač?
R: Ne.
N: Da li je neko nekad ovde primetio to?
R: Pa ako jeste, nije nikad reagovao.
N: Odlično. I šta sad planirate da napadnete? Tj. šta planiraju, jer znam da tebe to ne zanima?
R: Neki mali grad.
N: Je l’ znaš pod čijom vladavinom je taj grad?
R: Ne.
N: Ti samo ideš gde te odvedu?
R: Da, i čekam kraj.
N: Očekuješ da će biti kraja?
R: Mora.

(Mislim da smo saznali sve što je bitno iz ove scene, i odbrojavanjem vodim klijenta u neku drugu bitnu scenu.)

N: Šta se sad dešava? Gde si?
R: Ništa, nema slika.

(Ovo obično znači da je klijent ili prešao u duhovni svet, ili da je negde u mraku. U ovom slučaju je mrak u pitanju, ali je Rade smatrao da će uskoro da pređe u duhovni svet.)

N: Da li to možda znači da si negde u mraku? Uhvaćen ili nešto slično?
R: Ne, samo je oblačno.
N: Aha, mračno je napolju. Ok, zašto misliš da ćeš uskoro biti u duhovnom svetu?
R: Čujem avione.
N: Očekuješ napad? (da) I očekuješ da će možda uskoro to sve da se završi? (da)
N: Da li ti to priželjkuješ možda? (da) Smučio ti se rat? (da) Ok, da li si tu još sa nekim? Šta se još dešava u mraku?
R: Ne, sam sam došao.
N: A gde su tvoji saborci?
R: Ja nemam saborke.
N: Ti si samo sa njima tu… ne smatraš ih saborcima? Oni su samo eto… nužnost?
R: Ja sam tu što moram da budem.
N: Ok, šta se dalje dešava? Je l’ naleću avioni?
R: Naleću i čujem eksplozije.

(Napominjem klijentu da ništa ne mora ponovo da preživljava da bismo što lakše prošli kroz ovu scenu.)

N: Šta se dalje dešava? Je l’ padaju bombe?
R: Padaju, ali nikako da padnu dovoljno blizu.
N: Koliko dugo tu stojiš i čekaš?
R: Prilično dugo tu čekam, ali ne padaju toliko dugo.
N: Da li to znači da si preživeo bombardovanje?
R: (kroz osmeh) Da.
N: Ali si očekivao da će biti kraj?
R: Da, zato sam došao.
N: Mhm. Ok. Da li si povređen možda?
R: Ne.
N: Ništa ti se nije dogodilo?
R: Ne.

(Sad od klijenta tražim da pređe u poslednju scenu u tom životu.)

N: Šta se sad dešava?
R: (tišim glasom) Ležim u bolnici.
N: Kako si tu završio?
R: Neko me upucao sa leđa.
N: Neko od tvojih možda?
R: Ne znam.
N: Sad ležiš tu, i povređen si?
R: Da.
N: Da li možeš da se pomeraš?
R: Samo ruke.

Najlakši put je u stvari teži.

(Tražim da ubrzamo vreme i da Rade pređe u duhovni svet, i pitam ga da mi opiše koje lekcije je naučio iz tog života.)

N: Možeš li mi reći kakve si lekcije naučio iz tog života?
R: Najlakši put je u stvari teži.
N: Da li bi nešto drugačije odradio da ponovo imaš sličnu priliku?
R: Ne.
(Da li biste vi menjali nešto u svom životu, da možete?)
N: Da li si još neke lekcije naučio iz tog života?
R: Ono što hoćeš da se desi moraš da čekaš.
N: To je neko strpljenje možda?
R: Da, koje nemam.
N: Da li te taj život naučio strpljenju?
R: Ne.
N: A je l’ ti je jasno bilo da neke stvari ne mogu tek tako (da se dogode)? Da moraju da se dočekaju?
R: Konceptualno da, al’ praktično ne.
N: Kako to misliš?
R: Treba da imamo sve što poželimo.
N: Da li si možda još neke lekcije naučio iz tog života?
R: Ne.

Soba za odmor

Tražim od klijenta da pređe u neki drugi prošli život i prešao je u embrion star tri nedelje. U toj sceni nismo saznali ništa korisno, i kad sam zatražio da pređemo u neku narednu bitnu scenu u tom životu, prešli smo u duhovni svet.

N: Gde se nalaziš?
R: U duhovnom svetu.
N: Šta vidiš, osećaš ili čuješ?
R: Vidim kao grčke statue. Kao neki hodnik sa belim pločama. Imaju izgravirane bele krugove u samim pločama.
N: Da li znaš šta predstavlja ta zgrada?
R: To je moja soba za odmor.
N: Tvoja soba za odmor u duhovnom svetu? (da) Koliko često imaš prilike da ideš u tu sobu?
R: Koliko god hoću.
N: Da li je to odmor između života, ili imaš prilike da dolaziš tu i u toku života?
R: Ne, između života.
N: Da li viđaš tu neke druge duše koje su sa tobom?
R: Šetaju u paru po dvoje.
N: Da li vidiš neke poznate duše?
R: Ne, sve su neki starci?
N: Šta znače starci? Da l’ postoji koncept godina u tom duhovnom svetu?
R: Pa svi imaju dugu kosu i bele brade.
N: A ti?
R: A ja nemam ni kosu, ni bradu.
N: Ti si kao mladić?
R: Više kao klinac.
N: Da li to znači da su te duše iskusnije od tebe, u nekom pogledu?
R: Da.
N: Kom?
R: U pogledu koliko su puta bile ovde na Zemlji.
N: Na (planeti) Zemlji?
R: Mhm.
N: Da li je neko od tih duša tvoj učitelj? Ili vodič?
R: Pa ne, nemam takav osećaj.
N: Koliko dugo boraviš na tom mestu za odmor?
R: Koliko god treba.
N: Da li, osim tog mesta, ideš i na neka druga mesta u duhovnom svetu?
R: Ne, ovde mi je baš dobro.

(S obzirom da klijent može jako dugo da boravi u sobi za odmor, ubrzali smo vreme do nekog narednog bitnog događaja.)

N: Da li si krenuo sa tog mesta odmora?
R: Da, u redu sam iza nekih ljudi.
N: U redu si iza nekih ljudi? (Mhm) Da li mi možeš reći kakav je to red?
R: Red za reinkarnaciju.
N: Da li to mesto može da se opiše, to gde čekate?
R: Isto ploče sa belim krugovima. Ispred nas su bela vrata koja se otvaraju na unutra. Belo zlatna.
N: I šta kad neko prođe kroz ta vrata?
R: Samo nestane.
N: I pojavi se inkarniran u telu na Zemlji, ili ide još negde?
R: Pa ne mora da bude telo. Može da bude drvo, biljka, kamen…
N: Da li si ti imao neku pomoć oko odabira šta ćeš dalje da budeš kada prođeš kroz ta vrata?
R: Pa imao sam dve opcije ponuđene.
N: Možeš li mi opisati?
R: Imao sam da budem crna mačka ili čovek.
N: Šta si ti odabrao?
R: Mačku.
N: Crnu mačku?
R: Da.
N: Šta planiraš da naučiš kroz tu inkarnaciju?
R: Strpljenje. To do sad nisam naučio.
N: To je nešto što ti treba kao lekcija što se provlači kroz prošle živote još?
R: Da.
N: Da li ti je neko pomogao pri odabiru, ili si sve sam?
R: Pomogla mi je jedna žena.
N: Možeš li mi nešto više reći o toj ženi?
R: Prelepa je. Sva je u belom.
N: Da li je ona tvoj vodič? Ili neki pomagač?
R: Imam utisak kao da je vodič. Imam dosta vodiča, ali samo njoj zadajem najmanje problema.
N: (smejem se) U kom smislu drugima zadaješ “probleme”, da se tako izrazim?
R: Uvek uradim kontra od onog što mi kažu.
N: Da li vidiš tu ženu sad negde.
R: Ne, izvukao sam papirić.
N: Šta piše na papiriću?
R: Da ću da budem mačka.
N: Da li ti je svejedno šta ćeš da budeš od ta dva?
R: Ne.
N: Nije? Šta bi ti preferirao više?
R: Preferirao bi da budem lav.
N: Zanimljivo. Ali nekada takvi izbori nisu ponuđeni, jel tako?
R: Ne. Domaća mačka ili čovek.
N: Da li si dobio još neke savete pre ulaska u mačku?
R: Ne, zna ona da je bolje da ćuti, inače ću uraditi kontra.
N: (smeh) Ok. Onda hajmo da ubrzamo vreme, i da vidimo šta se dalje dešava kad uđeš u telo. Ok?
R: Mhm.
N: Možeš li mi reći šta se dalje dešava? Jesi li došao do tih vrata?
R: Da. Iskoračio sam na oblak, i to je to.
N: Jesi se pojavio u nekom telu, ili šta se dešava, kad kažeš “to je to”?

R: Malo sam mače i čekam da izađem napolje.
N: Ti si embrion?
R: (Mhm)

(Ubrzavam vreme dok se ne omaci. Verujem da je ovo onaj embrion koji smo videli malopre. Kad sam zatražio da odemo u neku narednu bitnu scenu u tom životu, Rade je zapravo otišao suprotno, unazad. Nije retkost da se to desi.)

N: Da li osećaš nešto? vidiš nešto? čuješ nešto?
R: Ležim na prozoru i sunčam se.
…

U narednom delu će biti prezentovan prošli život u kome je Rade bio crna mačka.
Ovde možete videti nastavak: Mačka u prošlom životu