Kovač i krčmar

Cilj ove sesije je bio da istražimo neke prošle živote klijenta (nazvaćemo ga Kosta). Prošli smo kroz dva prošla života, videli razne zanimljive stvari iz tih perioda, i podsetili smo se nekih lekcija koje su korisne za trenutni život. U jednom trenutku sam uvideo da razgovaram sa Višim Ja klijenta, pa sam iskoristio priliku da ga pitam neke stvari koje Kosti znače da unapredi svoj život. U toku sesije mi je Kostin Viši Ja dao neke savete koje u potpunosti prenosim ovde.

1. prošli život

Kosta je prilično brzo ušao u stanje duboke opuštenosti (somnambulističko stanje). Za razliku od tipičnih prošlih života, Kosta je ovde ušao u poslednju scenu svog života. Osoba kad se pojavi u prošlom životu, može da se pojavi u bilo kom trenutku između rođenja i smrti. Najčešće se osoba pojavi negde pre polovine datog života, a moj zadatak je da sprovedem klijenta kroz bitne scene u prošlom životu, da bismo saznali ko je ta osoba, šta radi, pod kojim okolnostima, u kom vremenskom razdoblju i sa kojim osobama. Viši Ja je taj koji odlučuje koji su to prošli životi koje ćemo posetiti, i uvek ima razlog zbog kojeg nam pokaže određeni prošli život.

U nastavku je primer kako izgleda istraživanje prošlog života. Sve je nepromenjeno osim privatnih informacija i nekih rečenica tako da budu čitljivije u ovom obliku.

Nikola: Reci mi šta vidiš?
Kosta: Vidim siluete ljudi u daljini. Više ih je.
N: Šta rade te siluete?
K: Pričaju.
N: Međusobno? Sa tobom?
K: Ja nisam tu.
N: Gde si ti? (pauza… ne dobijam odgovor, pa nastavljam dalje) Da li ti imaš telo? Da li vidiš sebe kao nekog sa telom?
K: Ne vidim sebe.
N: Da li ti te siluete deluju kao siluete zato što su daleko? Ili?
K: Kao da ih vidim odozdo. Kao da ležim ispod njih.
N: A šta rade te siluete? Da li gledaju u tebe ili ne?
K: Ne, okrenute su mi leđima. Pričaju.
N: Da li čuješ šta pričaju?
K: Ne. Vidim da tiho govore.
N: Koliko ih ima?
K: Dvoje.
N: Da li možeš da se približiš njima i da čuješ šta govore? (da) Približi se sad. Uzmi par trenutaka da oslušneš dobro šta pričaju.
K: Jedan je dao komandu drugom i ovaj odlazi. Kao da ne mogu da se pomerim. Kao da telo nije moje. Kao da ja ležim.
N: Jesi li sputan nekako?
K: Da, kao da sam nepomičan.
N: Da li znaš zašto si nepomičan?
K: U krevetu sam.
N: Aha. Da li si u nekoj prostoriji? Da li je taj krevet u nekoj prostoriji, ili napolju? Gde se nalazi krevet?
K: Kao neki šator u nekoj poljani ili livadi. Ne mogu da se pomerim uopšte. Telo kao da nije moje, i jako slabo čujem, i jako slabo vidim.
N: Ok. Sada… (prekinuo me, i nastavlja sa opisivanjem)
K: Vidim u daljini brdo neko.
N: Kako vidiš? Kroz prozor šatora? Kroz vrata?
K: Da, kroz prorez. Kao da vidim u daljini neko zeleno brdo, kao… Malo je iskrivljena slika.
N: Zato što ležiš?
K: Da, kao da ležim pod uglom. Kao da ležim nizbrdo.

N: Reci mi, da li znaš ko si?
K: Kao da nemam memoriju. Kao da sam opijen. Otrovan možda. Kao da sam paralizovan.
N: Da li znaš da li je neko izvršio napad na tebe? Ili od godina? Ili zašto si u tom stanju?
K: (pauza)
N: Ne znaš? Da li vidiš i dalje te siluete u šatoru?
K: Ne, tu je samo jedan ispred koji sedi. Drugi je otišao.
N: Je l’ znaš taj ko sedi? Da li ga poznaješ?
K: Ima brkove i ima neku čudnu kapu na glavi.
N: Možeš li da mi opišeš tu kapu?
K: Podseća na neke narodne nošnje koju su nosili stari ljudi. Kao da je policijska kapa, ali je crvene boje, sa plavim obodom i ima izvezeno po obodima zlatnim koncem traku koja pada sa strane. I ima brkove velike crne, veliki nos. On je potpuno miran, sedi tu pored i kao da jede nešto. Jabuku. Jede onako sporo.
N: Pravi ti društvo ili je tu sa nekim zaduženjem?
K: Mislim da je tu sa zaduženjem nekim. Kao da protiv svoje volje sedi ovde.
N: Da li ga znaš od ranije?
K: Čujem u daljini glasove neke. Kao da je neko slavlje. Kao da je to… kao da je vašar, ali ne standardni vašar gde se slavi nešto. Kao da su ljudi pijani i vesele se bez razloga. U daljini se baš daleko čuje, možda na jedno 200 – 300 metara.
N: Jel znaš koje je to selo i šta je to selo? Kako se zove to selo?
K: Nije mi poznato. Jako je malo selo, između dva proplanka i mi smo na brdu iznad. Šator taj je na brdu iznad, u šumi, na ulasku u šumu.
N: Koliko dugo to selo postoji? Da li znaš?
K: Vekovima.

N: Reci mi kako izgleda unutar šatora, osim kreveta što postoji?
K: Šator je nizak. Krevet je na zemlji, kao dušek jedan. Crn je. Ima prorez sa leve i desne strane i mogu da blago pomerim glavu da vidim kroz jedan i kroz drugi. Sad znam zašto sam tu, zašto ležim.
N: Zašto ležiš?
K: Povređen sam.
N: Da li znaš zbog čega? Kako si povređen?
K: Napao me vuk. Rasporio mi stomak.
N: Da li si ti… Je l’ znaš ko si sad ti?
K: Ne znam koje je ime.
N: A je l’ znaš šta radiš? Koja je tvoja uloga u selu?
K: Ja sam u selu tom bio kovač.
N: Koliko dugo? Znaš li koliko imaš godina sad?
K: 45. Išli smo da lovimo vuka koji je klao stoku i postavili smo mu zamku i on me napao i ležim u krvi i držim ruke na stomaku jer mi je rasporio stomak svojim kandžama. Ali je vuk ubijen i vidim njegovo telo u daljini.

(Sad je sve postalo jasno, zbog čega je Kosta tu gde jeste i zbog čega je u takvom položaju. Napominjem mu da ne mora da proživljava bilo kakve osećaje, već da sve može da posmatra kao posmatrač sa strane jer mi je najbitnija klijentova lagodnost. Odlučujem da ga vratim deset godina unazad da istražimo još malo taj život. Pitao sam ga “Da li si se vratio nazad?”)

K: (živahnijim, tečnijim i jačim glasom) Otprilike.

(U toku ove sesije se jasno da primetiti razlika između tona povređene osobe i zdrave osobe. Nekad se razlike u glasu mogu primetiti i dok klijent prolazi kroz različita razdoblja u toku života (npr. drugačiji glas kad je klijent mlada osoba u odnosu na staru osobu).)

N: Reci mi da li sad možeš da se krećeš?
K: Mogu.
N: Reci mi šta sad radiš trenutno?
K: Trenutno sam u radionici. Imam kecelju na sebi i pravim kosu. Oštrim kosu za poljoprivrednike koji su naručili od mene određen alat za obradu drveta i da kose travu.
N: Reci mi kako izgleda tvoja radionica?
K: Mala je, ali organizovana i stojim trenutno kod velikog kamena koji služi za oštrenje čelika. A u daljini sa moje leve strane osetim toplotu ognjišta koje služi da se metal greje. Tu je pored i kada koja ima hladnu vodu za hlađenje. Ima dva prozora. Jedan je duguljast i nizak. On se nalazi ispred mene. Drugi je blizu odnjišta. On je veliki kockasti i ima krst na sebi. Jezik mi je jako čudan. Nije mi poznat.
N: Jel možeš da kažeš neku reč na tom jeziku? “Zdravo” recimo?
K: Ne razumem… Ne ne…
(Ovakva pitanja mogu da aktiviraju levu hemisferu mozga, tj. logički um, koji nam nije potreban u toku ovakve sesije, pa sam prekinuo Kostu dok je pokušavao da izvuče informaciju iz memorije…)
N: Nisi čuo taj jezik ranije?
K: Nije mi poznat. Slabo čujem trenutno. Buka je.
N: U radionici?
K: I okolo.
N: Da li sad imaš neku predstavu koliko je to selo veliko? Koliko ima šatora?
K: Selo je… Ima dosta kuća. Selo je jako organizovano. Ima vodovod i kanalizaciju. I ima kućice koje su pored puta. Ima sigurno jedno 500-600 ljudi. Ima dosta dece. Dosta dece koja se čuju u pozadini kako se igraju. Čujem konje sa desne strane. To su moji konji. Vidim da su vezani.
N: Koliko ih imaš?
K: Troje.
N: Super.
K: Imam dva siva i jednog belog. Beli je ženski. Zove se Anjuška.
N: A muški kako se zovu? Jel znaš?
K: Benedikt i Eugen.
N: A tvoje ime je?
K: Čudno.
N: Nije lako za izgovoriti?
(Pitanja vezana za imena i godine takođe imaju kao posledicu pristup levoj hemisferi mozga, pa ih izbegavam u toku regresije. Ovde to nije pravilo problem.)
K: Nije lako. Ne mogu da izvučem tu informaciju. Vidim svoje ruke, vidim sebe, ali ne mogu da prepoznam ko sam.
N: Reci mi šta imaš na sebi?
K: Imam belu košulju kojoj su rukavi zategnuti do gore, i imam pantalone koje su onako prljave. Sav sam prljav od gara i imam na sebi tu kecelju.
N: A obuća?
K: Imam papuče sa debelim đonom.
N: Reci mi da li još nekog ima sa tobom u radionici?
K: Povremeno uđe ženska osoba. Zove se Greta. Ima zelenu haljinu do poda dugačku.
N: Da li ste vi u nekom srodstvu? Ili u kakvoj ste relaciji?
K: Naš odnos je hladan. Ona je tu po naredbi. Pita me da li sam gladan. Odgovaram joj negativno jer nisam gladan. Tu je neko dete.
N: Sad u radionici?
K: Da. Dete mi je jako simpatično. Ima kratak šorc i crvenu majicu na pruge. I ima plave cipele, onako poderane malo. Krupno je dete.
N: Koliko je staro?
K: Pa pet godina ima sigurno.
N: Šta znači krupno? Buckasto?
K: Krupnije od ostale dece tog uzrasta.
N: Reci mi gde ti je kuća? Gde živiš?
K: Moja kuća je dole levo iz centra. U centru se nalazi veliki bunar spomenik.
N: Jel mi možeš opisati malo taj spomenik?
K: To je bio veliki bunar ozidan kamenom koji je pretvoren u centar sela i oko njega su sad poređane kamene ploče tako da može da se hoda i postoji par klupica i okružen je sa četiri borića zelena.
N: Reci mi da li, sad kad si tu napolju, da li postoje neki znakovi ili nešto da znaš kako se zove to selo?
K: Ima znak da je preko puta mene pekara. Znači nije… To je mlin koji pravi hleb.
N: Da li znaš koja je godina to?
K: Interesantno je da nema kalendara. U tom selu pojam vremena je čudan jer postoji sat na centralnoj zgradi koji ne radi.
N: Kako se dogovarate oko vremena?
K: Tako što gledamo zalazak sunca.
N: Da li svi u selu znate da gledate u zalazak sunca?
K: Muškarci samo znaju. I to viđeni. Ne svi.
N: Da li ti spadaš u te viđene?
K: Da.
N: Ko sve još spada u viđene muškarce?
K: Tu je kao gradonačelnik. On je nekada bio apotekar i pravio je od trava meleme. Tu je takođe i sadašnji lekar. Tu je kao pop, ali nije pop, nije monah nego neko ko deli duhovne savete. Više kao neki guru.
N: Je l’ ima neku specijalnu uniformu?
K: Nema. Obučen je samo u tamniju odeću. Tu je i osoba učitelj, vaspitač dece.
N: Odlično. Reci mi kako radite sa novcem? Kada neko od tebe kupi uslugu izrade kose, kako ti to plati?
(Najlakše je proceniti razdoblje tako što se vidi kako ljudi razmenjuju dobra, kakvu odeću nose i kakav izvor svetlosti koriste)
K: Kompenzujemo se.
N: Znači ne postoji novac u vašem selu?
K: Ne postoji.
N: Možeš li mi opisati neki primer kompenzacije?
K: Ja sam uradio devet ovih kosilica za četiri džaka brašna i pšenicu i za malo mleka. Jedno dva balona.
N: Reci mi da li sarađujete sa nekim drugim selima?
K: Da, postoje kočije koje vuku konji. Jer metal koji ja nabavljam nema u našem selu.
N: Kako nabavljaš taj metal?
K: Idem jedanput kad je pun mesec u drugo selo gde su rudari i tamo kupujem sirovinu. Ja njima dajem hranu i odeću koju žena šije, a oni meni to.
N: Znači imaš i ženu?
K: Da. Greta je moja žena.
N: A za nju si rekao da imate hladan odnos.
K: Da.
N: Reci mi kad ste se uzeli? Kad ti je postala žena?
K: Pre nego što se rodilo prvo dete.
N: Kad se to desilo? Koliko si imao godina?
K: Tridesetak.
N: Reci mi koliko imaš dece?
K: Troje.
N: Je l’ možeš da mi ih opišeš? Kako se zovu? Koliki su?
K: Tu je samo najmlađi sin.
N: Misliš u selu?
K: Da.
N: A šta je sa ostalim?
K: Školuju se u drugom selu. Naše selo nema dovoljno učitelja. Ima samo jednog i te veće škole za zanate su van našeg sela.
N: Da li oni isto hoće da budu kovači kada odrastu ili hoće neki drugi zanat da rade? Za šta se obučavaju?
K: Najstarija ćerka, ona želi da pravi odeću. Da plete. Da može da obuče ljude. Mlađa želi da svira drvene instrumente.
N: Znači imaš najstariju ćerku, srednju ćerku i najmlađeg sina?
K: Da.
N: Reci mi kako se zovu?
K: Najstarija ćerka se zove Jana.
N: Srednja ćerka? Ili sin? Kako se zove sin?
K: Sin se zove Palem.
N: Odlično. Reci u tvom selu da li imate struju? Je l’ ti poznat pojam struje?
K: Nema struje. Barem ne kao što je osnovni pojam. Postoje lampe koje osvetljavaju, ali nema svaki dom takve lampe. Koriste lampe na petrolej ili koriste ognjište da osvetli to. U mojoj kući postoji vodovod samo, ali struje nema.
N: Reci mi kako taj vodovod… Odakle se snabdeva voda?
K: Postoji mali bunar van sela. Postoje vodovodne cevi. Tačnije to su slivnice koje vode do moje kuće i dalje vode ka centru sela.
N: Do bunara u selu ili ima neka česma u centru?
K: Česma u centru, da. I kuće koje su na tom potezu imaju vodu. Snabdevene su priprodnim padom.
N: Da li to znači da samo viđenije kuće imaju vodu, a druge ne? Ili?
K: Sve kuće na tom potezu imaju vodu.
N: Tvoja je jedna na tom potezu?
K: Tako je.
N: A reci mi da li vidiš taj šator koji si mi spominjao malopre?
K: Ne on nije tu.

(Sad tražim od klijenta da pređe “sa one strane”, u prostor posle smrti i tražim od njega da se iz te perspektive osvrne na lekcije koje je spoznao u toku tog života.)

N: Reci mi da li sad vidiš neke lekcije koje si naučio u tom životu?
K: Mmmm da. Previše sam bio odsutan od porodice… Od dece… Previše sam bio orijentisan na muško društvo, na to šta će da kažu ti viđeniji ljudi, muškarci. Nisam obraćao pažnju na osnovne stvari u mom domu. Ne znam rođendan svoje ćerke.
N: Da li bi to promenio kad bi ponovo… (prekida me)?
K: Da. Promenio bih.

N: Reci mi da li možeš da mi kažeš gde se sad nalaziš?
K: Nalazim se na mom idealnom mestu trenutno.

(Kosta u toku meditacije dolazi na ovo idealno mesto. Tražim sad da pređemo u neki drugi prošli život.)

2. prošli život

Kosta je u ovaj život ušao negde na pola, i pojavio se u bordelu. Između ostalog, bio je krčmar i nije imao porodicu. Ovako je tekao naš razgovor od trenutka kad sam počeo da istražujem ko je on:

N: Čime se baviš?
K: Imam krčmu. Prodajem piće ljudima.
N: Koja je godina?
K: Hiljadu devetsto dvadeseta… dvadeset prva.
N: Reci mi gde se nalazi ta tvoja krčma? U kom gradu? Ili u mestu? Je l’ znaš gde je to?
K: Ovo mesto pripada bohemiji, gore ka severu Evrope na granici između Čehoslovačke i Nemačke.
N: Kojim jezikom pričaš?
K: Mislim da je ovo nemački. Nisam 100% siguran, dijalekt je čudan. Ali po složenosti jezika definitivno mi se čini da je to nemački.

N: Možeš li mi reći kako izgleda jedan tvoj tipični dan?
K: Ujutru kad se probudim, obiđem krčmu da vidim da li je sve čisto, da li su te krigle, čaše oprane, da li je očišćeno. Proverim stanje da li nešto fali i onda odlazim u nabavku ako nešto fali. Odlazim kao kočijom, ali nije kočija nego kao da je to automobil više nego kočija, i čudan mi je jer pokreće ga čovek. Mora da vozi pedale, kao da je to nešto uslužno, samo moje.
N: Nisi viđao takav automobil ranije?
K: Nisam. Ovo je više kao ona rimska kolica gde se sedne i onda te vozi sluga.

(Odbrojavanjem vodim klijenta do njegove krčme da mi je opiše.)

K: Krčma je jako prostrana. Ima drvene stolove. Poređani su po dužini tako da dosta ljudi može da sedne i da komunicira i ima dosta slika. Slike su uglavnom neke umetničke. Preovlađuje dosta crvene boje. Krčma nema puno prozora. Ima dva velika prozora i ima veliki bar – šank gde sede dosta ljudi na nekim visokim stolicama.
N: Da li to spada u jednu luksuzniju krčmu? Mesto?
K: Ne, krčma je prosečna. Ali kvalitet pića je… Služi se vino i služi se pivo. Žene piju pivo, a muškarci piju vino.
N: Zanimljivo. A da li tvoja krčma ima neko specijalno ime?
K: Brahunhafe.
N: Brahunhafe? (po Vuku 🙂 )
K: Tako valjda. Čudna su mi slova.
N: Reci mi koliko otprilike tu stane ljudi obično?
K: Može da stane sigurno 60 ljudi, a ako se pomeri, može da stane do 100. Krčma je velika u stvari. Krčma je nekada bila veliki ambar koji sam ja pretvorio u krčmu.
N: Znači imaš preduzimačke (preduzetničke) sposobnosti. Koliko imaš godina?
K: 49 godina imam.
N: Pretpostavljam da si dosta dugo u tom biznisu?
K: Krčma postoji 10 godina. Bila je spaljena pre jedno 6 godina kad je izbila tuča, pa smo je rekonstruisali i napravili bolju i veću.
N: Reci mi, živiš sam, je l’ tako?
K: Da
N: Je l’ imaš neku familiju?
K: Ne
N: Jesi bio nekad oženjen?
K: Ne. Oca nisam upoznao. Majka je umrla kad sam imao 20 godina.
N: Kako si uspeo da postigneš toliko, da kažemo sam?
K: Shvatio sam da su ljudi drugačiji kad piju alkohol, otvoreniji, i hteo sam da pomognem ljudima da budu otvoreniji jedni prema drugima, ali nisam video da ljudi konzumirajući alkohol postanu isto i, iz druge krajnosti, postanu otuđeni, agresivni… A imao sam vinograd koji je bio ispod naše kuće nizbrdo, i tu sam voleo da provodim dane i sate hodajući i berući grožđe i shvatio sam da može da se napravi odlično vino od istog.

(Odbrojavanjem do tri vodim klijenta u neku narednu bitnu scenu u tom životu.)

K: Zovu me da dođem u krčmu. Ljudi neće da plate račun. Misle da smo ih prevarili, da smo im naplatili više. I napadaju moju konobaricu jer smatraju da ih je ona potkrala da bi kupila sebi nešto. Došao sam u krčmu i napadaju i mene isto, jer me optužuju da im ja prodajem alkohol za svoju korist i da to… da ja grešim jer dozvoljavam da alkohol, piće i blud budu dostipni i vidljivi svima.
N: Šta se dešava dalje?
K: Taj gospodin koji je napravio problem, ja sam ga zamolio da ode i da napusti, i da ne mora da se opterećuje računom i samo sam ga zamolio da više ne dolazi ovde, da ovde nije poželjan. I on odlazi i preti mi. Jako je agresivan.
N: Je l’ na kraju odlazi?
K: Da, otišao je. I još dvoje ljudi je otišlo sa njim.
N: Znači uspešno si smirio situaciju?
K: Pa jesam.
N: Super. A konobarica?
K: Jako je uznemirena i tražim od nje da nam da bokal vina da podelimo zajedno.
N: Je l’ te poslušala?
K: Jeste.
N: Je l’ se smirila?
K: Pa posle druge čaše jeste.
N: (smeh)
K: Nekontrolisano pijemo oboje.
N: I ti i konobarica?
K: Tako je.
N: Da li smatraš da si alkoholičar, ili jednostavno…?
K: Da, alkoholičar sam. Prija mi da se napijem.

(Tražim sad da pređemo u novu bitnu scenu u tom životu.)

K: Ležim na svom velikom krevetu. Razmišljam koliko sam toga učio, koliko sam zla naneo. I pijem. Smatram da moj život uzaludan jer nisam nikakve vrednosti za života napravio. Jako sam depresivan. I ta soba u kojoj sam… samo je čaršaf beli. Sve ostalo je jako tamno. Ima dosta crvene boje.
N: Reci mi da li često imaš potrebu da ležiš u krevetu i razmišljaš o životu?
K: Da. Svako veče kad legnem razmišljam gde sam pogrešio i šta bi mogao da uradim bolje. Da li ja zaista pomažem ljudima ili odmažem. I da li zaista ja činim bilo kakvu korist ovom svetu.

(Sad vodim klijenta u poslednju scenu u tom životu.)

K: Sad sam na ulici ispred krčme. Na ulici gde je krčma. Imam svečano odelo na sebi. Imam džepni sat. I Padam.
N: Zbog čega?
K: Srce me izdaje.
N: Srčani udar.
K: I to baš jak.
N: Koliko imaš godina?
K: Pedeset jednu.
N: Šta se dalje dešava.
K: Dosta žena dolaze. Deru se. Zovu upomoć. Prilazi mi jedan gospodin koji mi hvata glavu i stavlja ruku ispod i pipa mi puls i okreće se ka drugom i kaže da ne zove lekara, nego da zove pogrebnika.
N: Znači preminuo si.
K: Da. Brzo. Efikasno.
N: Nisi se mnogo mučio?
K: Pa samo kratko.
N: Reci mi da li si sada prešao u to alternativno stanje? Kako vidiš sebe, kao posmatrač ili?
K: Vidim kao jednu kuglu koja lebdi iznad te mase ljudi koja je ispred mog tela, i ta kugla je kugla čiste energije. Niko je ne vidi, i ja vidim izraz lica na ljudima koji govore: “bez obzira što je bio skot i bludnik, bio je uvek veseljak”. Ljudima je žao što sam preminuo. Nekima manje, nekima više. Nekima je drago.
N: To sve vidiš iz tvoje perspektive?
K: Tako je. VIdim tačno kako žene čiji su muževi dolazili u krčmu su zapravo srećne jer nema ko da nasledi taj posao. Muškarci i određene žene su… žao im je jer sam uvek znao da ih zajebavam i da ih dvorim sa dobrim vinom koje sam proizvodio. I žao im je što više neće biti tog jer niko nije bio da nasledi to.
N: Kako se ti osećaš sad kad znaš sve što drugi misle o tome?
K: Pa drago mi je. Drago mi je što sam čuo konačno od ljudi šta i kako oni zapravo misle i šta mogu da očekujem od njih.
N: Reci mi da li se to slaže sa tvojim razmišljanjima koja si imao stalno u krevetu?
K: Pa delimično jer ja izgleda nisam mogao da imam decu i onda nijedna žena nije htela da bude moja žena jer ne bi mogle da ispune misiju, svoj ultimativni životni cilj. Iako bi imale bogatstvo pored sebe, bile bi prazne i zbog toga sam tužan. Ali sa druge strane sam srećan jer znam da sam kroz taj alkohol i tu krčmu makar nekima stavljao osmeh na lice.
N: Sad kad pogledaš taj život iz te perspektive, reci mi kakve si lekcije naučio iz tog života?
K: Da ne osuđujem sebe. Da ne osuđujem druge. Da ne omalovažavam nikoga. Da vrednujem sebe i svoj rad i da stavljam sebe na prvo mesto. Da se ne smejem lažno nego to da bude samo iskreno.
(Ovo je zapravo lekcija koja je korisna za svakoga.)
N: Da li si to imao za cilj kad si ušao u taj život, da to naučiš?
K: Ne znam. Došlo je.
N: Reci mi šta se dešava sa tom kuglom koju si video?
K: Otišla je.
N: A gde se ti nalaziš sad?
K: Ja sam nazad u svom idealnom mestu.
N: Tu dolaziš…
K: To je moja spiritualna soba.
N: Da li nju možeš da opišeš?
K: To je moje idealno mesto gde uvek dolazim kad komuniciram sa nižim stanjima svesti, i to je nešto što sam još ranije vizuelizovao kao divnu prostoriju pune topline i dnevne svetlosti koja je okružena zelenim drvećem. Ima mešanog četinarskog i zimzelenog drveća. U daljini ima par visokih sekvoja i enterijer je jako prijatan i podseća kao na one japanse domove sa niskim podovima i minimalnim nameštajem. Jako je dobra energija unutra. Miris je fenomenalan. Vazduh napolju je čist. Voda koja je u blizini je pitka. To mesto postoji samo u mojoj viziji. Nikad ga nisam fizički video, i ispod te kuće se nalazi veliki podrum gde držim te negativne stvari. Tako da kada se nešto negativno skupi, ja odem dole i ostavim taj teret.

(Po ovome “komuniciram sa nižim stanjima svesti” se jasno da zaključiti da pričamo sa Višim Ja iliti višim stanjem svesti. Naravno, ovde ne važi ljudski pojam više-niže, u smislu hijerarhija koje smo mi ljudi izumeli, već termin “više” znači da jednostavno ima višu perspektivu nego mi. Zna odgovore na sva pitanja i rešenja za sve lekcije kroz koje prolazimo.)
N: Reci mi da li ja pričam sa Višim Ja od Koste?
K: Da.

Viši Ja

Iskoristio sam priliku da pitam Višeg Ja za savete za Kostu, tj. kako da fizički, mentalni i duhovni aspekt sebe dovede u savren balans. Takođe sam zatražio da Viši Ja uradi i skeniranje tela da bismo videli da li postoji negde nešto na šta Kosta treba da obrati pažnju. Svi odgovori su mahom lični, pa ih iz tog razloga neću preneti. Često u toku sesija i ja dobijem neki korisni savet, a nastavku možete videti deo te diskusije. Imajte u vidu da su sugestije namenjene meni, i da možda kod drugih osoba neće delovati.

…
Viši Ja: Interesantno je da tvoj učitelj je ovde negde. Mogu ti samo reći da bi ti trebalo da se povežeš sa njim. Jer ovo mesto sa kojeg mi komuniciramo nije ništa drugo do u tebi.

(Učitelj u ovom kontekstu je moj Viši Ja)

VJ: Entitet tvog učitelja ti je jako blizu. Dozvoli mu da uđe kroz tebe i neka ti uđe kroz treće oko. Zamoli Kostu da ti pomogne. Kosta se jako lako povezuje sa mnom. Ali Kosta je radio dve godine na tome da prihvati da sluša sebe. To je malo duži proces. I njemu je to došlo kroz grlo. Kroz vibraciju grla. Tebi mora ući kroz treće oko. Dozvoli energiji učitelja tvog da se poveže.
N: Sad?
VJ: Ne moraš sad. Daj sebi vremena. Imaš svo vreme ovog sveta. Imaš svu mudrost ovih života. Imaš sva iskustva u sebi i ne moraš da žuriš nigde. Takve stvari dolaze spontano.
N: Da. Mislim i to je zapravo nešto što pokušavam u zadnje vreme.
VJ: Videćeš kasnije kako je ovo jedno divno mesto koje ima zvukove koje ti želiš, boje koje tebi prijaju, ukus koji je samo tebi drag i ovo mesto je mesto koje se u budizmu opisuje kao zen. Savršeno mesto sa savršenom vibracijom, baš onako kako tebi treba.
Tebi fali to Nikola. Fali ti malo da dobiješ neke odgovore. Na žalost, ja ti ne mogu pomoći, ali daću ti jedan savet, jer vidim da si dobročinitelj. Nabavi piramidu. BIlo kakvu piramidu. Piramida je inače simbol otvaranja trećeg oka. I drži je na nekom mestu koje je dovoljno visoko da ga možeš videti bez napora, a dovoljno daleko da ne može da se obori ili padne i svaki put kad želiš da se povežeš, seti se piramide. Pogledaj piramidu i zamisli da gledaš u piramidu odozgo i zamisli da vidiš vrh i sva četiri kraka dole i spoj se sa beskonačnošću i energijama koje prolaze.
N: Znači gledam odozgo i puštam energiju piramide.
…

(Na kraju sam se zahvalio Višem Ja na odgovorima, što za klijenta, što za mene, i vratio klijenta u budno stanje)

Ovaj članak je objavljen u skladu sa pravilnikom o privatnosti.